O DUVNU (ŽUPANJCU) 1899. GODINE:  GORE I VODE

Duvno kao poļe jest ravno, postoji u nizini, na okolo jest okruženo sa planinom, osobito sa sivero-iztoka Malovan i Želivodić, od iztoka Ļubuša, Vran i Sviņača, od podne Vranbaba i Koškopoļe, od zapada Tušnica, Jelovača i Buļan-strana‘. Gore na livoj strani jesu: Dvojine, Ļubuša i Crni Vrh, a između Ļubuše i Crnog Vrha ima stara ruševina Stražbenica, a tude ima jedan dolac, zove se Bukvića Dolac; u ņemu ima u srid lita toliko vode, da vô more zaplivati. Uz Ļubušu se veže Vran, koji je malo zaresto u šumu, a drugo je sve krš i božja golet. Doli k jugovini od Duvna je Lib, a između ņega i Vrana je rivina i zove se Grla. Na Libu je nikakva stara gradina, a doli pod Libom u Kongori isto druga. Ove stare bine, veli se, da je ko niki Džafir beg Kovčić gradijo. Na jugu su od Duvna Studena Vrila i Trobukva, a od večerina (zapada) je Grabovica, Tušnica (Tušņica). Između Grabovice i Tušnice jest Privlaka i put u Buško blato. Uz Tušņicu se vata Jelovača i Kovač, a u Kovaču je biļeška i dotle je duvaņski udut, a ondale livaņski.

Majdan od kamena ima ovde malo više Župaņca: vrlo dobar kamen, ali nije žestac pravi, već bil je i dosta zgodan za tesati.7
— Kamenog ugļa nalazi se u Vučipoļu od sivera k zapadu, daleko od Župaņca 1 saht. Kopa se i s ņim se služi kotarska oblast, muška i ženska škola. Prodaje se, tko hoće, na tovar (oko 88 kilogr.) 30 nč. Seļaci se s ņim ne služe, jer za to ne imadu zgodâ. — Klačine se pale, gdi imade šume; prodaje se na tovar na mistu 80 nč. Pale klačine i s kamenim ugļem, ali nije dobar, kao s drvetom. Ima kamenog ugļena i u Mokronogam, ali ga do sad nitko ne kopa.

Rudâ — zlata, srebra ili kakvi’ drugi’ — do sad ne nalazi se.

Rika glavna, što teče posrid poļa, zove se Šuica. Izvire pod Stržaņem, zatim teče kroz selo Šuicu u Duvaņsko Poļe. Ima još mala rika u Mesiovini, zvana Miļacka, druga kod Stipaņića, zvana Oštrožac. Na obima mlini mliju priko sve godine; obedve teku u poļe. Šuica vijuga se po sridini čitava poļa i saliva se u Ponor, te izvire izpod jednog brda od ¾ daļe u Buško Blato.

Izvora imade prilično dosta8 okolo čitava Duvna, koji malo daļe otiču. Imade ih mnogo, koji u litu za vrime suše prisuše. Jezerâ ne ima. Bara i močvara ima u sridi poļa, zvatom Jabuka, gdi se ševar kosi (što služi za pokrov seļački’ kuća). Jama glavna ima u Bukovici za vrime kišno i iz ņe voda iztiče; zove se drugčije i pećina, jer nekako izgleda kao na svod od kamena. Vrilâ likoviti’, vrući’, slani’ ili kiseli’ ne ima.‘

Šujica u proliće i u jesen nadođe i poplavi livode.

Kad voda teče ravno, pa zavije, ono misto, di zavije, zove se lakat ili okuka; ako je to livoda, zove se ada ili tuk. Kad se Šujica razlije te opane, ostane po livodam muļ (kal ili naplav). Sridinu rike, di je voda najdubļa, zove se matica, a di je ko podubļe, zove se vrtlog ili vir, jer se tude voda vrti i ne teče odma’.