Na radiju sad se čuje
peti osmog dan Oluje,
sve su mlade vedra čela
jer su dani našeg sela.
Sa svi strana stižu ljudi
sad se selo rano budi,
sva su dica razigrana
bit će fešta od pet dana.
Prvog dana fešte ove
u skupštinu Ante zove,
sto godina našoj školi
neka dođe ko je voli.
Knjigu o njoj Ante piso
tri godine za nju diso,
s puno truda, puno volje
nije mogla ispast bolje.
Omaklo se par sitnica
ne zamire to mu dica,
a ako vas malo čudi
što prikrsti on par ljudi
to je Ante tako tio
u fratrim je ipak bio,
pa on džabe, ne za pare
prikršćava mlade, stare.
Drugog dana opet zovu
spomen ploču otkrit novu.
Prid školom je ljudi masa
Stipe čita jakog glasa,
pokraj njega Tomo stoji
zahvalnice brzo broji.
Ne vide se školska dica
prazna nam je slavljenica.
Učitelji naši stari
pričaju nam razne stvari,
kad su mladi, oni tada
ovde došli svi iz grada
opismenit dicu malu
sad dobiše svi zahvalu.
Nakon svega Stipe zove
ajmo sada na Dolove,
di su mlade iz tri sela
pripremile razna jela.
Bit će ića, bit će pića
puno cura i mladića.
Dok od pive potok teče
na roštilju Bikan peče,
pokraj njega Marko Crni
šatori su već pripuni.
Veselo je, pisma tuče
kad od jednom nešto puče.
Punu vitar, ču se tresak
na Dolovom pravi Bljesak,
ubrzo nam nesta struje
evo nama i Oluje.
Na razglasu onde gori
s kablovim se Branke bori
iz zvučnika vatra siva
neće ostat glava živa.
Zbog udara jakog vitra
spora dica, sad su hitra,
brzo biže iz šatora
jer život se spasit mora.
Mandoseljske hrabre mlade
sve spasiše, nek se znade.
Dok šatorske štange drže
zovu Ćićka : ´´ajde brže´´
je stariji, al pun snage
mlade su mu naše drage,
žrtvova se i on tada
stade u sri lipi mlada.
Od strave se diže kosa,
a Bikana vitar nosa,
Bikan tvrdi: ´´samo zeru´´
al baci ga na banderu.
O turniru puno neću
naši momci dobro kreću.
Jedan mladić, ko raketa
u obrani brzo šeta.
Slabi živci svi ga znate
mladi momak Rezo Mate,
on zbog jedne psovke ljute
mora izać dvi minute.
Zarazno je pa se širi,
mora izać sad i Piri.
Ekipa je naša jača
ostadošmo s tri igrača.
Na golu nam Riki fali
Kongorani u kosti mu dali,
sad ga ćaća stalno vozi
u njega je gips na nozi.
I Jakišu kosti bole
Rožani ga dobro vole
nešto puče vatra sinu
ubiše ga po kolinu.
Mi zbog loših Lečićana
ispadošmo drugog dana.
Cilo selo za njih diše
od Stepena izgubiše.
Najbolje je Kolo bilo
i turnir je osvojilo.
Nebo naše lipo, vedro
na sri njega plavo jedro
paraglajter sad se vidi,
a na njeme Miro sidi.
Akcija mu nije prva,
da poleti on sa vrva.
Kad ga spusti na Dolove
on ispuni svoje snove,
mnogobrojne, lipe cure
tom junaku sada žure,
skupilo se puno dice
oko čudne letilice.
Pitaju ga šta to radi
dal u zraku nešto ladi
il je junak, oštra oka
samo sliko sa visoka.
Miro je momak skroman,
more pisat o tom roman,
pogled mu zemlji pade,
na redu su sada mlade.
Naše mlade, brojne, mnoge
lipe glave, lipše noge
u srcu im gori plamen
ko će bacit dalje kamen.
Stigla je i lipska banda
među njima i Nidžina Manda
lipa mlada, dobre građe
lice isto u Antine Anđe.
To sa strane Nidža tajno gleda
znade i on čija je pobjeda.
Drugo misto Branketovoj Ruži
podršku joj vitka Slava pruži.
Ivičina nova mlada
sa kamenom dobro vlada,
pa da ima malo više kila
možda bi i prva bila.
Vako nježna, samo treće misto
nema veze Ivici je isto.
Lipe mlade, svima nama drage
tri trenerke dobiše od Blage.
Nova točka, od dnevnoga reda
da nad selom rasvitli se greda,
pa iz neke čudne sprave
rakete se dižu prave,
a Tomo ih ko mališan mali
u sri kola sve iz ruke pali.
Kolo igra muzika se čuje
cilo selo uz ritam poskakuje.
Kasno u noć obori me piva
odo vidit jesul dica živa,
sada sam se otriznio malo
ovo pišem, baš mi dodijalo
samo jedno još bi tio reći
prije nego ja odem prileći.
Da par ljudi, s puno dobre volje
spremi feštu da nemere bolje.
Fala svima na njiovom trudu
dogodine da svi ovde budu. |
