RIBANJE I RIBARSKO PRIGOVARANJE „PO NAŠKI“

Poput Petra Hektorovića, koji je u svom djelu „Ribanje i ribarsko prigovaranje“ pisao svom prijatelju Brtučeviću o trodnevnom odmoru koji je proveo s prijateljima (ribarima) Paskom i Nikolom, nešto slično imali smo jučer na (e, sad nisam siguran, je li borčanskom ili kongorskom) jezercu, nastalom nakon potapanja bivšeg rudnika.

Istina, u jučerašnjem, subotnjem, slučaju u pitanju su i drugi ribari a i čitavo druženje trajalo je puno kraće (što nije slučaj kod Hektorovića), no ono što je zajedničko u oba slučaja jest da  se, uz riba(re)nje, provuklo i malo priče (prigovaranja).  A jučer se na jezeru pričalo o svemu: od sporta, politike do ostalih tema.

Treba spomenuti i kako su ribari imali i ulova a kažu da bi ga bilo i puno više, no „ribe su im plašili brojni traktoristi koji su svako malo dolazili i cisterne punili baš kod njih“. Zaključak: možda je od ribanja, ipak bilo puno više prigovaranja. Poštovani čitatelju, procijeni sam!